Dijagnoza hronične limfocitne leukemije

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

U većini slučajeva (oko 70%), dijagnoza hronične limfocitne leukemije (HLL) je slučajna i postavljena je kod ljudi koji nemaju simptome, pregledom koji pokazuje povećanje broja belih krvnih zrnaca, posebno limfocita u krvi.

Za vreme postavljanja dijagnoze kod nekih pacijenata se vide uvećani površinski limfni čvorovi i uvećana slezina. U retkim slučajevima, krvna slika može da pokaže anemiju, tj. smanjenu vrednost hemoglobina (Hb) i smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, kao i trombocita.

Klinički pregled

Da bi se procenila težina i stadijum bolesti, lekar vrši klinički pregled pri kojem se proverava prisustvo i veličina opipljivih žlezda u vratu, u pazuhu i preponi, kao i veličina slezine i jetre.

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize za dijagnozu HLL su važne da bi se procenile karakteristike limfocita, čiji se broj povećava u krvi. U specijalizovanim laboratorijama se vrše dve analize krvi:

  • razmaz periferne krvi: ovo ispitivanje se vrši pod optičkim mikroskopom pri čemu se procenjuju karakteristike ćelija krvi u razmazu na staklenoj pločici. Ispituje se izgled ćelija koje su obično veoma brojne i male
  • imunofenotipizacija ćelija periferne krvi: otkriva karakteristike koje limfociti kod leukemije imaju na površini. Limfociti kod HLL imaju neke karakteristike koje ih razlikuju od normalnih limfocita i onih koji su prisutni u drugim oblicima leukemije.

Da bi se postavila dijagnoza HLL, dovoljno je uzeti uzorak krvi na kome se sprovodi analiza belih krvnih zrnaca, morfološka analiza i imunofenotipizacija.

Analize krvne slike

CEE_CLL_disease_02
Stock photo. Posed by model.

Uzorci krvi se redovno uzimaju tokom lečenja da bi se proverilo opšte zdravstveno stanje, broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca (posebno broj limfocita) i trombocita u krvi, kao i da li dobro funkcionišu jetra i bubrezi. Pomoću nalaza, Vaš lekar može da prati kako HLL utiče na Vaše telo.

  • Vašeg lekara će zanimati broj limfocita, jer on može da pokaže stanje bolesti.
  • Ako je broj crvenih krvnih zrnaca nizak ili je hemoglobina u crvenim krvnim zrncima nizak, možda imate anemiju. Zbog anemije možete osećati umor i nedostaka daha.
  • Trombociti su male ćelije koje pomažu u zgrušavanju krvi. Ako je broj trombocita nizak, krv se možda neće pravilno zgrušati – ako se posečete, zaustavljanje krvarenja može duže da traje i modrice mogu lakše da se pojave.

Druga ispitivanja mogu da budu korisna, da bi se dijagnoza bolje definisala ili da bi se saznalo koliko se bolest proširila. Sledeća ispitivanja treba uzeti u obzir:

  • rendgensko snimanje pluća, ultrazvučni pregled abdomena i limfnih čvorova, CT snimanje. Rendgenski snimci grudnog koša se koriste za proveru da li srce i limfni čvorovi u plućima normalno funkcionišu. CT snimanje pomaže lekaru da vidi u kom je stadijumu bolest i da li se proširila na važne organe ili druge delove tela. Pomažu mu da izabere najprikladniji način lečanje za Vas. CT snimanje = 'Kompjuterizovana tomografija' stvara 3D sliku unutrašnjih organa. Vaš lekar koristi snimak da bi proverio da li su slezina ili limfni čvorovi uvećani.

PET skener je ‘pozitronska emisiona tomografija’. Koristi se za proveru područja do kojih kompjuterizovana tomografija ne može da dopre, npr. kosti.
MRI snimanje = ‘snimanje magnetnom rezonancom' može da se zahteva ako ste alergični na boje koje se koriste u drugim tipovima snimanja ili ako imate problema sa bubrezima.
Postoje ispitivanja, koja služe za ispitivanje limfnih čvorova duboko u tkivu (limfni čvorovi u grudnom košu i abdomenu, slezini).

  • biopsija tankom iglom i/ili biopsija koštane srži.

Nije potrebna za dijagnostikovanje HLL. Može da obezbedi dokaz kada postoji nedoumica po pitanju dijagnoze ili kada treba odrediti uzrok smanjenog funkcionisanja koštane srži. Biopsija koštane srži se primenjuje da bi se procenilo smanjenje broja limfocita kod leukemije u koštanoj srži posle lečenja.

  • Ostali pregledi su važni za definisanje bioloških karakteristika bolesti. Ovi pregledi se obično sprovode kada je potrebno započeti lečenje. Neke biološke karakteristike, u stvari, pružaju važne informacije o tome koji je najprikladniji vid lečenja, dok druge biološke karakteristike mogu imati značaj u predviđenju da li će pacijent odgovoriti na lečenje i koliko će odgovor trajati.  Među biološkim pregledima koji se mogu sprovoditi u kliničkoj praksi, nalaze se: procena statusa mutacije gena za teški lanac imunoglobulina (IgVH), mutacije TP53 gena i nekih citogenetskih anomalija (određenih hromozoma) pomoću ispitivanja koje se zove FISH. Vaš lekar može da vam pruži više informacija ako želite da saznate više o ispitivanjima ili lečenju: 
    • Uvek pitajte Vaše lekare ili medicinske sestre da vam objasne sve što Vam nije jasno ili što Vas brine
    • Oni mogu da Vam daju objašnjenje ako ne znate značenje Vaših rezultata ispitivanja
    • Oni mogu da Vam pruže informacije o lokalnim udruženjima pacijenata, zdravstvenim uslugama i događajima u Vašem kraju, ako mislite da bi bili korisni.
Prikaži više