Šta je hronična limfocitna leukemija?

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Hronična limfocitna leukemija je najčešći tip leukemije u zapadnom svetu i od nje obolevaju češće muškarci nego žene.2

Dijagnoza hronične limfocitne leukemije (HLL) se postavlja uglavnom u starosnom dobu od 67 do 72 godine.3 HLL nije zarazna ni nasledna bolest, iako postoje neke porodične forme. HLL se smatra rakom krvi koji relativno sporo napreduje. Međutim, on može da postane agresivniji (ili da napreduje), zbog čega se teže leči. To može da se desi brzo ili polako i može da varira od osobe do osobe.3,5 Hronična limfocitna leukemija (HLL) i sitnoćelijski limfocitni limfom (SLL) se često smatraju jednom bolešću, zato što su slični po učestalosti, znacima i simptomima, genetskim karakteristikama, napredovanju bolesti i načinu lečenja. Limfociti u leukemiji i promene tkiva koji su uočeni kod ljudi sa sitnoćelijskim limfocitnim limfomom, identični su sa limfocitima i tkivima koji su uočeni kod pacijenata sa HLL. Razlika između HLL i SLL je u tome što pacijenti sa SLL nemaju veliki broj belih krvnih zrnaca.

HLL počinje u limfocitima. Šta su limfociti?

2017_tstm_K2_CLL_infographics_830x580_1

Zove se limfocitna zato što počinje u belim krvnim zrncima koja se nazivaju limfociti. 3 Oni se nalaze u koštanoj srži i u krvi. HLL se razvija kada se limfocit nekontrolisano razmnožava; počinje u tipu limfocita koji se nazivaju B-ćelije.3 Normalno, zdrave B-ćelije imaju kratak vek. One upozoravaju imuni sistem na infektivne agense, kao što su bakterije ili virusi, tako da mogu da se uklone, a to znači da zdravi limfociti pomažu Vašem telu da se izbori sa infekcijama. Kod ljudi koji boluju od HLL, zahvaćene B-ćelije ne funkcionišu dobro i nekontrolisano se razmnožavaju; 3 one su poznate kao ‘maligne’ B-ćelije. Maligne B-ćelije zaobilaze mehanizme koji kontrolišu koliko dugo ćelije žive u telu i koliko se često razmnožavaju, što dovodi do razvoja malignih B-ćelija. 3 One mogu da se razviju u limfnim čvorovima, koštanoj srži, krvotoku ili drugim organima, kao npr. u slezini. 3,4 Kada se razviju u koštanoj srži, one mogu da se nagomilaju i ometaju stvaranje drugih normalnih ćelija krvi:

  • crvena krvna zrnca prenose kiseonik = mali broj crvenih krvnih zrnaca dovodi do anemije zbog čega se ljudi osećaju umorno i slabo
  • bela krvna zrnca pomažu u borbi protiv infekcije = mali broj belih krvnih zrnaca otežava organizmu da se izbori sa infekcijom
  • trombociti pomažu u zgrušavanju krvi = mali broj trombocita može da dovede do pojačanog krvarenja i pojave modrica

Maligne B-ćelije mogu takođe da se sakupe u velikom broju u drugim organima, kao npr. u jetri i slezini, čime prouzrokuju uvećanje organa i bol u trbuhu.
Maligne B-ćelije se prenose kroz limfni sistem zajedno sa zdravim limfocitima.

Koja je uloga limfnog sistema?

Limfni sistem je važan deo našeg imunog sistema. On je uključen u borbu protiv bakterija i drugih infekcija. On takođe uništava stare ćelije ili izmenjene ćelije, kao npr. maligne ćelije. Limfni sistem se sastoji od niza tankih sudova, koji prolaze kroz organizam.1

  • Sudovi prenose limfu - bistru tečnost koja sadrži veliki broj limfocita
  • Duž limfnih sudova se nalaze male limfne žlezde pasuljastog oblika, takođe poznate kao limfni čvorovi
  • Zdravi limfociti u limfnim čvorovima dolaze u dodir sa raznim infektivnim agensima i upozoravaju imuni sistem da reaguje i da ih ukloni1
Prikaži više