Klinička ispitivanja

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Klinička ispitivanja su studije čija je namera da otkriju ili potvrde dejstvo jednog ili više ispitivanih lekova. Ispitivanje eksperimentalnog leka je dug proces i obično traje nekoliko godina.

Pre nego što započne kliničko ispitivanje nekog novog leka, farmaceutska kompanije sprovodi opsežne pretkliničke studije. Ti eksperimenti uključuju i “in vitro” (epruveta ili kultura ćelija) i “in vivo” (na životinjama) ispitivanja primenom širokog spektra doza eksperimentalnog leka da bi se dobile preliminarne informacije o efikasnosti, toksičnosti, distribuciji i eliminaciji datog leka. Takva ispitivanja pomažu farmaceutskoj kompaniji da odluči da li postoji ili ne postoji naučna utemeljenost za dalje ispitivanje tog eksperimentalnog leka. Međutim, nijedna životinja nije dovoljno slična ljudima, pa se stoga eksperimentalni lekovi moraju ispitivati i na ljudima.

Postoje četiri faze kliničkog ispitivanja. Ako eksperimentalni lek uspešno prođe I, II i III fazu ispitivanja, uobičajeno je da ga odobri nacionalno regulatorno telo za upotrebu u opštoj populaciji. IV faza se odnosi na studije posle ovakvog odobrenja.

Pretkliničke studije

Cilj ispitivanja na životinjama je da se prikupe informacije o efikasnosti, toksičnosti, distribuciji i eliminaciji eksperimentalnog leka. Neki testovi se mogu sprovesti primenom kompjuterskog modelovanja i izolovanjem ćelija i tkiva, ali su posle toga neophodna ispitivanja na životinjama   koja su obavezujuća u procesu dobijanja regulatornog odobrenja novog leka. Da bi se zaštitilo zdravlje i životinja na kojima se vrše pretklinička ispitivanja, istraživači se vode principima  smanjenja broja životinja na minimum, dejstvo na životinje se svodi na najmanju moguću meru i unapređuje se dobrobit životinja.

Klinička ispitivanja

Klinička ispitivanja na ljudima sastoje se od četiri faze (  I, II, III i IV faza). Svaka od njih ima svoje konkretne ciljeve, a broj uključenih ispitanika raste kako ispitivanje napreduje iz jedne faze u drugu.

Ciljevi ovih faza su sledeći:

  • I faza: da se proceni bezbednost na zdravim dobrovoljcima (prva primena na ljudima)
  • II faza: da se proveri efikasnost leka na pacijentima (dokaz ispravnosti ideje)
  • III faza: da se proceni koliko je lek efikasan u odnosu na lečenje "zlatnim standardom"
  • IV faza: da se prouči dugoročno dejstvo leka (postmarketinški nadzor)

I faza kliničkog ispitivanja

Pre započinjanja ispitivanja I faze, sponzor kliničke studije podnosi zahtev za ispitivanjem eksperimentalnog leka regulatornoj agenciji kao što je Evropska agencija za lekove (EMA), u kome   detaljno prikazuje preliminarne podatke o leku dobijene iz pretkliničkih studija. Ispitivanja I faze su osmišljena u cilju ispitivanja bezbednosti, neželjenih dejstava, doze i formulacije konkretnog leka.

U I fazu kliničke studije uključuje se samo mali broj zdravih dobrovoljaca. Ta ispitivanja se obično sprovode na klinikama gde se ispitanici konstantno opserviraju od strane zdravstvenih radnika . Ispitivanja I faze uključuju spektar doza (eskalacija doza) da bi se utvrdila nejefikasnija, a istovremeno i bezbednadoza i da bi se utvrdila doza pri kojoj ispitivani lek postaje neprihvatljivo toksičan . Ispitivani raspon doza je obično deo doze koja se u ispitivanjima na životinjama pokazala štetnom. Kao što je gore već rečeno, ispitivanja I faze najčešće se sprovode na zdravim dobrovoljcima. Međutim, postoje i neke okolnosti kada i pacijenti mogu da se uključe u studije I faze, kao što su pacijenti kod kojih su postojeće standardne terapije već isprobane, i pokazale se neuspešnima.

II faza kliničkog ispitivanja

Pošto se incijalno pokaže bezbednost eksperimentalnog leka (često na relativno malom uzorku zdravih dobrovoljaca), klinička ispitivanja II faze mogu da počnu. Studije II faze su osmišljene da ispitaju terapijsku efikasnost leka kod pacijenata obolelih od bolesti za čije je lečenje taj lek namenjen. One se ponekad nazivaju terapijskim eksploratornim ispitivanjima.

Klinička ispitivanja II faze se ponekad dele u IIA i IIB fazu. Studije IIA faze su obično pilot studije (preliminarne) osmišljene da pokažu kliničku efikasnost ili biološku aktivnost (“dokaz ispravnosti ideje”), dok studije IIB faze nastoje da utvrde optimalnu dozu pri kojoj lek pokazuje biološku aktivnost uz minimalna neželjena dejstva (“definitivno utvrđivanje doze”).

Procene bezbednosti iz I faze mogu da se ponove na većoj grupi ispitanika. Kako se uključuje veći broj ispitanika, kod nekih se mogu pokazati neželjena dejstva koja se nisu manifestovala ni kod jednog ispitanika u I fazi kliničkog ispitivanja. Istraživači imaju cilj da saznaju više o bezbednosti, neželjenim dejstvima i kako da ih kupiraju. Klinička ispitivanja II faze mogu da budu randomizovana   koja uključuju jednu granu ispitanika kojoj je dat eksperimentalni lek i drugu koja prima placebo (nema farmakološko dejtvo).

Ako je na adekvatan način dokazana efikasnost ispitivanog leka, može se nastaviti sa III fazom ispitivanja.

III faza kliničkog ispitivanja

Kliničke studije III faze se sprovode na mnogo većem broju ispitanika   i često su multinacionalne. Ispitivanja III faze su osmišljena u cilju procene efikasnosti i bezbednosti ispitivanog leka u poređenju sa terapijskim standardom.

Standardna terapija se može porediti sa:

  • novom terapijom
  • različitim dozama iste terapije
  • primenom iste terapije ali različitom učestalošću doziranja
  • novim načinom primene standardne terapije

Ponekad ispitivanja III faze uključuju hiljade ispitanika u mnogobrojnim različitim centrima (bolnicama), pa čak i u različitim zemljama. Većina ispitivanja III faze koriste metodu randomizacije. To znači da se ispitanici raspoređuju u terapijske  grane metodom slučajnog izbora (nasumično).

Regulatorna tela, kao što je Evropska agencija za lekove (EMA) preispituje rezultate kliničkog ispitivanja III faze kada razmatra odobrenje nekog leka.

IV faza kliničkog ispitivanja

Nakon što regulatorno telo odobri za upotrebu ispitivani lek, može se sprovoditi i IV faza kliničke studije u cilju procene dugoročnog dejstva leka ili ispita uticaj nekog drugog faktora u kombinaciji sa tom terapijom, npr. možda lek nije ispitivan na interakcije sa odredjenim lekovima ili na nekim grupama ispitanika.

Praćenje bezbednosti je osmišljeno da se otkriju sva retka ili dugoročna neželjena dejstva na mnogo većoj grupi pacijenata i tokom dužeg vremenskog perioda nego što je to bilo moguće učiniti tokom prethodnih faza kliničkog ispitivanja. Ta ispitivanja obično sponzorišu farmaceutske kompanije i opisuju ih kao postmarketinško ispitivanje bezbednosti. Klinička ispitivanja IV faze nisu toliko česta jer nisu neophodna za dobijanje dozvole za puštanje leka u promet (marketinške dozvole). Međutim, u nekim slučajevima, regulatorna tela daju ograničenu ili privremenu marketinšku dozvolu koja iziskuje da se dodatno sprovede i klinička studija IV faze.

Ko može da učestvuje u kliničkom ispitivanju?

Sva klinička ispitivanja imaju protokol koji definiše ko može da učestvuje u kliničkoj studiji. Protokolom su definisane godine starosti ispitanika, vrsta bolesti, medicinska istorija (anamneza) i opšte stanje.

Kriterijumi koji omogućavaju uključenje odredjenih ispitanika u kliničko ispitivanje se nazivaju kriterijumi uključenja, a postoje i kriterijumi isključenja koji definišu medicinska stanja pacijenata koji ne mogu biti uključeni u odredjeno kliničko ispitivanje. Važno je napomenuti da se ti kriterijumi koriste u cilju identifikacije odgovarajuće populacije ispitanika i čuvanja njihove bezbednosti. Ovim kriterijumima se obezbedjuje mogućnost   da istraživači koji učestvuju u nekom kliničkom ispitivanju dobiju nedvosmislene odgovore na postavljenu hipotezu.

Klinička ispitivanja su neophodna da se postignenapredak u lečenju malignih bolesti i pruži prilika pacijentima da prime što efikasniju terapiju.

Pripremio:

Romančík Martin, MD, PhD, MPH

Bolnica S. Ćirila i Metodija, Bratislava

Prikaži više