Šta je multipli mijelom?

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Multipli mijelom je rak plazma ćelija (plazmocita) koštane srži, belih krvnih zrnaca koja proizvode antitela.

2017_tstm_K2_MM_infographics_830x580_1

Maligna plazma ćelija se naziva ćelija mijeloma. Mijelom se naziva „multipli“ jer se često manifestuje u obliku više nakupina ili područja u kosti u kojoj se razvija. Može da se pojavi u obliku tumora i/ili područje s gubitkom koštane mase, a pogađa mesta na kojima je koštana srž odrasle osobe aktivna: šuplje područje unutar kostiju kičme, lobanje, karlice, rebra i područja oko ramena i kukova. Reč mijelom potiče od grčke reči „mijelo-“ što znači „srž“ i „-oma“ što znači „tumor“.

Za multipli mijelom je karakteristično neuobičajeno nakupljanje malignih plazmocita (promenjenih usled aktivacije onkogena) u koštanoj srži što dovodi do:

  • smanjenja normalne funkcije koštane srži sa mogućom anemijom, smanjenja broja belih krvnih zrnaca (leukopenija) i trombocita (trombocitopenija)
  • prekomerne sinteze abnormalnih antitela iste vrste (M protein) koja se nakupljaju u krvi i urinu, dovodeći do povećanja viskoznosti krvi i oštećenja rada bubrega
  • oštećenja, krtosti i uništavanja kostiju zbog lokalne neravnoteže između osteoblasta i osteoklasta.

FIZIOLOŠKO RAZMNOŽAVANJE ĆELIJA I TUMOR

Svaka ćelija u telu funkcioniše na određeni način: deli se samo kada je potrebno, diferencira se kada je neophodno i umire kada telo to zahteva. Ovaj način ponašanja ćelija je neophodan za očuvanje zdravlja kompleksnog višećelijskog organizma kao što je naš. Kontrola pojedinačnih ćelija se odvija preko posebnih proteina koji podstiču ili sprečavaju ponašanje određene ćelije. Na primer, ako ćelija ima korisnu ulogu, proteini podstiču njen opstanak.

Kada ćelija više nije potrebna, telo povećava količinu proteina koji dovodi do njenog odumiranja. Isti mehanizmi regulišu deobu i diferencijaciju ćelija. Danas znamo da rak poput multiplog mijeloma nastaje stečenim oštećenjem ovih proteina što dovodi do promena u razvoju i diferencijaciji. Konkretno, ćelija raka ne funkcioniše normalno, raste u neodgovarajuće vreme i na pogrešnom mestu, i ne diferencira se za obavljanje korisne funkcije.

Lečenje

Multipli mijelom je ozbiljna bolest, stoga je odgovarajuće lečenje apsolutno presudno. U današnje vreme su dostupne mnoge metode lečenja.

Moja priča

„Već neko vreme imam tegobe. Samo sam osećala da nešto nije kako treba. Nažalost, tačan razlog za moje tegobe nije pronađen pa sam se osećala sve više frustriranom. Moji bližnji su počeli da sumnjaju u moje simptome, pa sam i sama počela da sumnjam. Pitala sam se da li sam sve to umislila. Kada mi je konačno postavljena dijagnoza, osetila sam olakšanje. Napokon je moja ‘umišljena bolest’ dobila ime." Lara, 69 godina

Koji su uzroci

Uzrok mijeloma, kao i za većinu malignih bolesti, još uvek nije poznat. Ipak, u poslednjih 10 godina, studije su pružile važne informacije o načinu razvoja multiplog mijeloma (MM) i nekim od faktora koji su uključeni u njegovu progresiju. Trenutno, jedini poznati faktori rizika koji utiču na verovatnoću da dobijete MM su godine (uglavnom su pogođene starije osobe), rasa (češće se javlja kod Afroamerikanaca), pol (muškarci imaju veću verovatnoću za razvoj bolesti), porodična istorija raka limfoidnog tipa i dijagnoza monoklonske gamapatije neodređenog značaja (MGUS). Osim toga, kao i ostale maligne bolesti, MM je bolest koja je stimulisana nakupljanjem genetskih mutacija i poremećenom citogenetikom, što dovodi do promene u mehanizmu rasta i razvoja i umiranja ćelija. Iako ne postoji jedinstvena genetska mutacija koja je specifična za MM, bolest je povezana sa specifičnom grupom genetskih poremećaja koji nisu primećeni kod drugih malignih tumora.

Koji su simptomi

Multipli mijelom (MM) se klinički manifestuje na vrlo različite načine - nema specifičnih simptoma bolesti. Do jedne trećine pacijenata može da bude asimptomatsko u trenutku dijagnoze, što znači da se bolest otkriva tokom rutinske analize krvi. Najčešće karakteristike bolesti su: koštani simptomi, kao što su bol u leđima, posebno u dugim kostima, glavi, rebrima i karlici. Bol je uporan i obično slabo reaguje na uobičajene lekove protiv bolova. Ako se nastavi oštećenje kostiju, mogu da se zapaze neuobičajena zakrivljenost kičme, kolaps kičmenog pršljena ili patološki prelomi. U teškim slučajevima se mogu javiti neurološki problemi, kao što su slabost, utrnulost nogu, gubitak kontrole bešike zbog pritiska koštanih lezija na kičmenu moždinu ili korene nerava, česte i uporne infekcije, posebno respiratorne. Malaksalost, brzo umaranje pri vežbanju i zadihanost nakon blagog napora. Anemija je takođe uobičajena komplikacija MM. Javljaju se još i crvenkaste/ljubičaste lezije na koži, kao što su modrice ili sklonost ka pojavi modrica, krvarenje desni ili krvarenje iz nosa (epistaksa) ukoliko postoji trombocitopenija; ostali nespecifični simptomi, kao što su konfuzija, glavobolja, poremećaji vida, visoka temperatura i gubitak telesne težine (zabeleženo naročito u slučaju ozbiljne renalne insuficijencije i/ili hipokalcemije).

Prikaži više