Nega osobe obolele od multiplog mijeloma

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Mora se imati na umu da se pacijent suočava sa 'ličnim putovanjem' kada je reč o prihvatanju bolesti i obrađivanju svega onoga što ona podrazumeva kako u smislu životnih perspektiva tako i u smislu potrebe za podvrgavanjem terapijama koje mogu da izmene uobičajene lične i radne navike.

Na tom putu mogu da se pojave problemi koji se teško prevazilaze, čak i kod onih koji pružaju negu bolesniku. Iz iskustva je poznato da se svaki pacijent suočava sa oboljenjem na potpuno jedinstven način i da u obzir uzima niz različitih faktora: vlastito iskustvo, postojanje ili nepostojanje važnih ličnih tegoba, društvene, ekonomske i poslovne aspekte. Uzimajući sve navedeno u obzir, svaki pacijent na dijagnozu reaguje na karakterističan lični način, koji nije uvek lako razumeti, kao ni mehanizme koji su uspostavljeni u razmišljanju onih koji se bore protiv raka. Svako ko pruža podršku oboleloj osobi mora da razume put koji iz toga proizilazi. Zbog toga kvalitetna komunikacija predstavlja osnovni korak za pravilno usmeravanje ovog puta. Ovo stanje može da destabilizuje pacijenta, te da otkrije nepoznate aspekte njegovog karaktera. To takođe može da bude teško za one koji pružaju podršku pacijentu. Zbog toga kao prvi korak treba saslušati pacijenta i njegove potrebe, njegove strahove i očekivanja. Razumevanje potreba pacijenta je od suštinskog značaja i polazna osnova za postizanje zajedničkog dogovora.

Sledi nekoliko korisnih saveta:

  1. Budite dobar slušalac. Usmerite pažnju na sagovornika i gledajte ga u oči
    Obratite pažnju na njegove lične potrebe i kvalitet podrške koja mu je potrebna
    Ponovite zahteve koje je pacijent iskazao vašim sopstvenim rečima kako biste ga uverili da ste ga razumeli.

  2. Izražavajte se u prvom licu. Izražavanje u prvom licu vam omogućava da iskažete svoja razmišljanja i osećanja, a pre svega približava pacijenta drugima, pri čemu se smanjuje osećaj usamljenosti sa kojim se pacijent često suočava.
    Na primer, umesto da upotrebite rečenicu kao što je "Nema razloga da razgovaraš sa mnom tako" recite nešto poput "Osećam se veoma tužno kada tako govoriš"

  3. Koristite konkretne primere, izbegavajte upotrebu uopštenih tvrdnji koje se odnose na ponašanje drugih.
    Na primer, umesto da upotrebite rečenicu kao što je "Uvek pokušavaš sve samostalno da uradiš" izaberite rečenicu poput "Zabrinut/a sam što pokušavaš da samostalno obaviš sav posao u domaćinstvu, treba da se odmaraš, a ja ću ti pomoći oko poslova u domaćinstvu".

  4. Unesite dozu humora. Humor može da bude dobar lek. Budite osećajni kada pacijent oseti potrebu da iskaže svoj bol, ali u isto vreme budite spremni da se radujete i smejete sa njim.

  5. Poštujte potrebu da bude sam. Ponekad će pacijent reći da želi biti sam kako ne bi izazivao opterećenje, ali u nekim slučajevima on zaista želi da bude sam. Vodite računa o posetiocima. Da li pacijent oseća da ima obavezu primanja gostiju, ali ne želi da ih uvredi i zamoli da odu? Ako je to slučaj, ljubazno im naglasite da pacijent izgleda umorno i zahvalite im se poseti.

Pružanje odgovarajuće podrške

  1. Pružite utehu i ohrabrenje. Prepoznajte njihov napor i sve što čine da bi se osećali bolje.
  2. Pitajte ih šta im je potrebno i na koji način možete da im pomognete. Dobićete mnogo drugačije odgovore od onih koje ste očekivali!
  3. Pružite praktičnu pomoć:
    Na primer, ponudite bolesniku da idete sa njim na lekarski pregled, ali prihvatite njegovu odluku ukoliko to želi da uradi sam.
    Uzmite u obzir preporuku i savet lekara.
    Pomozite kod urednog čuvanja medicinske dokumentacije (izveštaji, recepti, itd.).
    U slučaju lečenja pomozite kod uvažavanja pravilnih preporuka za terapiju.
    Uvek ulevajte pouzdanje i nadu, a ne pokazujte nemir i zabrinutost.
    Procenite bolesnika i informacije koje je dostavio lekar u vezi sa statusom oboljenja i ohrabrite bolesnika da pita o svemu što mi se čini nejasnim.

Pružanje praktične pomoći pacijentu koji boluje od raka je, zbog toga, veoma zahtevan zadatak sa dosta umora, koji zahteva posebnu pažnju i izuzetno visok stepen samokontrole. Na onkološku ravnotežu bolesnika često mogu da utiču emocionalni remetilački faktori koji mogu u jednom trenutku da ponište celokupan ostvareni napredak. Nikada ne gubiti poverenje i nadu i imati sposobnost uklapanja u ovu ravnotežu je teško, ali moguće, iako se ponekad čini neizvesnim.

Prikaži više