RAK PROSTATE SA METASTAZAMA I ISHRANA

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj
  • Da li je svaki pacijent sa metastatskim rakom izložen nutritivnom riziku i koji su uzroci tog rizika?

    Praktično svaki pacijent sa metastatskim rakom je na nekom nivou nutritivnog rizika. Ova bolest je praćena metaboličkim promenama. Ako se te promene ne kontrolišu, one neizbežno dovode do pogoršanja stanja organizma i na kraju do smrtnog ishoda. Ovi procesi mogu efikasno da se zaustave specifičnom onkološkom terapijom, ali takvo efikasno lečenje tumora često nanosi štetu zdravom tkivu zato što neka neželjena dejstva onkološke terapije mogu da pogoršaju nutritivno stanje pacijenta ili da ga dovedu u nutritivni rizik. Zbog toga se svakom pacijentu sa metastatskim rakom preporučuje neka vrsta nutritivne podrške.

  • Šta je nutritivna podrška?

    Nutritivna podrška se sastoji od široke lepeze mera podrške, od konsultacija u vezi sa ishranom do korišćenja određenih dodataka ishrani, kao i mera koje imaju za cilj da nadomeste funkcionisanje gastrointestinalnog trakta kako bi se održali životni procesi. Što je veći nutritivni rizik kod pacijenta sa metastatskim rakom, to je intenzivnija njihova nutritivna terapija.

  • Da li je pacijent sa metastatskim rakom prostate izložen nutritivnom riziku?

    Pacijenti sa metastatskim rakom prostate se uopšteno ne smatraju grupom sa najvećim nutritivnim rizikom. Ipak, oni su izloženi nekom nutritivnom riziku zbog same bolesti, a još više zbog specifične terapije koji primaju.

  • Šta za pacijenta znači dijagnoza primarnog ili sekundarnog oblika metastatskog raka?

    Pacijenti sa metastatskim rakom prostate mogu da se podele u dve grupe: oni sa primarnim metastatskim rakom (sa metastazama prisutnim pri prvoj dijagnozi raka prostate) i oni sa sekundarnim metastatskim rakom (sa ponovnom pojavom bolesti nakon neuspešne hirurške intervencije ili radioterapije). Osnovni način lečenja u oba slučaja je hormonska terapija, dok se hemioterapija daje i pacijentima iz prve grupe takođe. Svrha hormonske terapije je da se smanji nivo muških polnih hormona – terapija sprečavanja stvaranja testosterona. Nivo muških polnih hormona može da se smanji na dva načina: injekcijama hormona ili hirurškom resekcijom testisa. Stavovi pacijenta igraju ulogu u izboru jednog ili drugog oblika terapije.

  • Zašto se rak prostate leči hormonskom terapijom? Šta je hormonska terapija za rak prostate?

    Zato što je rak prostate oboljenje koje reaguje na hormone. Ćelije raka imaju receptore za muške polne hormone. Muški polni hormoni (testosteron i njegovi analozi) vezuju se za ove receptore i podstiču ćelije raka da se razmnožavaju i metastaziraju.

    Veće koncentracije muških polnih hormona na taj način ubrzavaju razmnožavanje ćelija raka. Hormonske injekcije ili hirurška kastracija će lišiti ćelije raka glavnog izvora stimulacije – muških polnih hormona.

    Hormonska terapija se može primeniti u obliku hormonskih injekcija koje sprečavaju oslobađanje muških polnih hormona u testisima. Isti efekat se postiže i hirurškom resekcijom testisa. Druga mogućnost su tablete za oralnu primenu koje sprečavaju dejstvo muških polnih hormona.

  • Da li hormonska terapija može da ima neželjena dejstva?

    Naravno. Svaka terapija ima neželjena dejstva. Prilikom donošenja odluka, lekar će uvek razmotriti da li su koristi od terapije veće od neželjenih dejstava. Barem kratkoročno, neželjeni efekti hormonske terapije se razumno mogu kontrolisati i zato treba dati prioritet lečenju koje ima za cilj da kontroliše bolest, produži život i poboljša njegov kvalitet. Dobra vest je da kao pacijent imate različite načine da ublažite neželjena dejstva. Ovo se može postići zdravim načinom života, fizičkom aktivnošću, treningom snage i pravilnom ishranom.

  • Koja su neželjena dejstva hormonske terapije?

    Neželjena dejstva se mogu manifestovati kao povećani umor, smanjeno interesovanje za seksualne odnose, erektilna disfunkcija, naleti vrućine sa znojenjem, gubitak mišićne mase, snage i funkcionalnosti i povećanje masti u organizmu. Međutim, korisna dejstva terapije, tj. produžavanje života, svakako prevazilaze neželjena dejstva. Kontrola bolesti se postiže lekovima, dok je ublažavanje neželjenih dejstava u velikoj meri pod vašom kontrolom.

  • Šta znači „rak prostate otporan (rezistentan) na kastraciju“?

    Posle izvesnog vremena neke ćelije raka mogu da razviju otpornost na nizak nivo testosterona i bolest ponovo počinje da napreduje. To se podrazumeva pod rakom prostate otpornim na kastraciju. U tim slučajevima terapija kastracijom mora da se dopuni hormonskom terapijom, hemioterapijom ili radioterapijom. Neki oblici terapije zahtevaju dodatnu primenu malih doza kortikosteroida (da bi se sprečila neželjena dejstva), što takođe može negativno da utiče na nutritivni status.

  • Da li je pacijentima sa metastatskim rakom prostate potrebna nutritivna nega?

    Nutritivni rizik se mora uzeti u obzir kod svakog pacijenta. Ako takav rizik postoji, onda treba primeniti nutritivnu podršku. Budući da terapija kastracijom može da pogorša nutritivni status, savetuje se određivanje nutritivnog rizika kod pacijenta i primena sveobuhvatne nege. Muški polni hormoni pomažu u očuvanju mišićne mase, kao i snage i funkcionalnosti tela, ali nisu jedini stimulans rasta mišića. Ovo se može postići i vežbama otpora ili anaerobnom fizičkom aktivnošću. Jednostavno, govorimo o vežbama snage. Ovaj trening je terapijske prirode, a ne preventivne.

  • Kako se fizička aktivnost uklapa u terapiju metastatskog raka prostate?

    Pokazalo se da pacijenti koji uspeju da održe telesnu masu imaju duži život i manje neželjenih dejstava specifičnih onkoloških terapija. Takođe, treba imati u vidu da su vežbe otpora korisne ne samo za mišiće pod naporom, već i druge mišiće, zbog aktivnosti hemijskih glasnika (miokina).

    Muškarci u šezdesetim, sedamdesetim ili osamdesetim godinama života čine većinu pacijenata obolelih od raka prostate, a pripadnici ovih starosnih grupa su obično i manje fizički aktivni. Međutim, bar neki od njih su bili fizički aktivni u nekom trenutku svog života. Najbolje bi bilo da se bavite onim oblikom fizičke aktivnosti s kojim ste najviše upoznati. Fizička aktivnost je vaše najjače sredstvo za kontrolu bolesti. Osim toga, fizičke vežbe su veoma korisne za um i raspoloženje i jedina su dokazana mera protiv osećaja umora.

  • Zašto pacijenti sa rakom moraju da povećaju unos proteina?

    Mišići se grade od proteina, a proteini se sastoje od aminokiselina. Aminokiseline su osnovne jedinice u građi mišića. Kod zdravih pojedinaca, staro mišićno tkivo se stalno menja novim. Zbog metaboličkih promena kod pacijenta sa rakom, ovaj proces više nije uravnotežen i gubi se više mišićne mase nego što se stvara. Zato je pacijentima obolelim od raka neophodan veći unos proteina. Preporučeni dnevni unos za zdrave osobe je 1 g po kilogramu telesne mase, a za obolele od raka on je 1,6–1,8 g/kg. Raznovrsna ishrana lako zadovoljava potrebe zdravih pojedinaca. S druge strane, povećana potreba za proteinima zahteva veći unos, zbog čega pacijenti sa metastatskim rakom moraju da unose više hrane bogate proteinima, kao što su meso, riba, jaja, soja, kamut, kinoa itd. Treba naglasiti da se hrana bogata proteinima mora konzumirati tokom čitavog dana (tri puta dnevno), što doprinosi boljem preuzimanju hranljivih sastojaka u gastrointestinalnom traktu. Preuzimanje proteina se može još više poboljšati fizičkom aktivnošću. Prokrvljenost mišića se povećava tokom vežbanja i nakon njega, a to povećava efikasnost preuzimanja hranljivih materija. Na ovaj način se maksimalno povećava proces održavanja mišića.

  • Da li treba da smršam ako bolujem od raka?

    Gubljenje težine svakako nije cilj nutritivne podrške. Međutim, treba obratiti pažnju na sarkopensku gojaznost koja se odnosi na pacijente sa relativno velikim indeksom telesne mase i skoro potpunim nedostatkom funkcionalne mišićne mase. I sarkopenska gojaznost predstavlja oblik nutritivnog rizika.

  • Koji je osnovni princip nutritivne podrške za pacijente sa metastatskim rakom prostate?

    Preporučuje se fizička aktivnost sa naglaskom na redovne vežbe snage. Takođe, preporučuje se i unos proteina tri puta dnevno. Mora se redovno unositi dovoljna količina hrane. Gubitak apetita ne sme da rezultira odbacivanjem hrane, zato što to dovodi do pothranjenosti i lošijih ishoda terapije. Poštujte mudre reči Hipokrata, oca medicine, koji je rekao da je hrana lek. Potrudite se da redovno unosite odgovarajuću hranu, uprkos gubitku apetita sa kojim se možda suočavate. Lekar će vam možda propisati sveobuhvatni plan ishrane ako se javi prekomerni gubitak telesne mase. Dve osnovne evolutivne aktivnosti ljudske rase koje su omogućile naš opstanak su potraga za hranom (fizička aktivnost!) i jelo. Obe su i dalje od suštinskog značaja za dug i udoban život uprkos dijagnozi metastatskog raka prostate.

Prikaži više