Pića zaslađena šećerom i rizik od raka

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Prekomerno uzimanje pića zaslađenih šećerom je jedan od faktora rizika za mnoge bolesti, uključujući rak. Jedna od studija Univerziteta države Luizijane došla je do dodatnih rezultata koji pokazuju postojanje ove povezanosti.

Ovi tipovi napitaka koji, često u velikim količinama, sadrže dodatne šećere kao što su saharoza ili fruktoza, doprinose unošenju energije kroz ishranu; međutim, kalorije koje se unose kroz napitke zaslađene šećerom imaju manju hranljivu vrednost i ne pomažu za postizanje osećaja sitosti kao kod čvrste hrane. Zbog toga njihovo redovno uzimanje ili uzimanje u prekomernim količinama može da dovede do povećanja telesne težine i pojave gojaznosti. Prema Svetskoj zdravstevnoj organizaciji (SZO), idealna količina šećera u ishrani trebalo bi da bude manja od 10% ukupne energije.

CEE_PC_support_00_C
Stock photo. Posed by model.

Studija koju su sproveli istraživači iz Centra za zdravstvene nauke Univerziteta države Luizijane u Nju Orleansu i objavili u časopisu Interdisciplinarno istraživanje raka, istražila je vezu između uzimanja napitaka zaslađenih šećerom i raka. Oni su proučavali kliničke podatke za 22.182 odrasle osobe, sakupljene između 2003. i 2012. godine u sklopu Nacionalnog istraživanja zdravstvenog stanja i ishrane (NHANES): posebnu pažnju su posvetili određenim navikama, kao što su uzimanje gaziranih napitaka, napitaka sa voćnim ukusom, zaslađenih voćnih sokova, energetskih napitaka za sportiste, bezalkoholnih pića, kafe i čajeva zaslađenih šećerom. Podaci o ponašanju su ukršteni sa drugim individualnim podacima, uključujući pušenje, telesnu težinu, demografske karakteristike (starost, pol, rasa, obrazovanje i prihod) i kliničku istoriju pacijenta.

15,7% ispitanika uzimalo je velike količine napitaka i hrane zaslađene šećerom (više od 80 grama šećera dnevno), i to uglavnom mladići, Afroamerikanci, gojazne osobe, pušači, osobe sa niskim stepenom obrazovanja i niskim prihodima. Osobe koje nisu bolovale od raka uzimale su veće količine šećera nego grupa ljudi koja je ranije imala rak.

Prema istraživačima, na osnovu podataka iz ovog ispitivanja došlo se do zaključka da najveći problem predstavlja nedostatak znanja o ishrani: ljudi nisu svesni količine šećera koju unose svakog dana, pogotovo prekomernih količina koje sadrže pića zaslađena šećerom. Američko udruženje za srce, na primer, predlaže da se ne prekorači dnevni unos od 450 kilokalorija dobijenih od šećera.

Melinda Sotern, koautor ove studije i univerzitetski profesor, istakla je da je „cilj ove studije bio da se detaljnije istraže faktori rizika unosa šećera kroz zaslađena pića kod pacijenata koji su imali rak i kod ljudi kojima nije dijagnostikovan rak, i prema našim saznanjima, nijedna druga studija nije istražila unos zaslađenih napitaka kod lica koja su imala rak”,

„U novije vreme sve je više pokazatelja koji ukazuju na vezu između unosa pića zaslađenih šećerom i rizika od raka pankreasa i endometrijuma, kao i rizika od ponovne pojave raka debelog creva i slučajeva smrti među onima koji su imali rak”, dodala je doktorka Sotern.

Ova studija pokazuje na još jedan upečatljiviji način da moramo promovisati zdrav način života i ograničiti potrošnju napitaka zaslađenih šećerom, ne samo među ljudima koji su već imali rak, već i među zdravim pojedincima.

  • Izvor

    1. Tseng TS, Lin HY, Griffiths L, Cornwell K, Sothern M, Sugar intake from sugar-sweetened beverage among cancer and non-cancer individuals: studija NHANES, Interdisciplinarno istraživanje karcinoma 2016.; 5(5): S1019-S1028. doi: 10.21037/tcr.2016.09.42
    2. More information on how cancer and sugar-sweetened beverages are link, Naučni dnevnik, 3. oktobar 2016.
    3. Reducing consumption of sugar-sweetened beverages to reduce the risk of unhealthy weight gain in adults, Svetska zdravstvena organizacija, 24. avgust 2016.
    4. Sugar-sweetened beverages, Savet za karcinom Australija, 2016.
Prikaži više