Simptomi šizofrenije

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Simptomi šizofrenije mogu da se podele u pet grupa, pri čemu pacijent može da ima samo jedan simptom ili dva, a može da bude prisutno i više, koji su opisani u nastavku teksta. Isto tako, osoba kojoj je dijagnostikovana šizofrenija može duže vreme biti bez ikakvih simptoma šizofrenije.

Zapamtite!

Važno je zapamtiti da obolela osoba obično ima manji broj navedenih simptoma i da težina tih simptoma zavisi od faze bolesti. Tokom faze pogoršanja, simptomi se pojačavaju, a u periodu poboljšanja (remisije), njihov broj se smanjuje ili oni potpuno nestaju.

Pozitivni simptomi

Termin „pozitivan simptom“ ne ukazuje na pozitivan uticaj na funkcionisanje osobe. Ovaj termin se odnosi na činjenicu da šizofrenija podrazumeva postojanje mentalnih pojava koje nisu prisutne kod mentalno zdravih osoba. Ovi simptomi kao da su dodati na normalno mentalno funkcionisanje. Uzrok pozitivnih simptoma je poremećena biohemijska ravnoteža, odnosno, hiperaktivnost dopamina (tip neurotransmitera (neuromedijatora)) u određenim oblastima mozga. U pozitivne simptome spadaju halucinacije i sumanute ideje.

Sumanute ideje, abnormalne misli, sumnjičavost

Neka rasuđivanja osobe sa šizofrenijom su čudna, pogrešna, značajno se razlikuju od stvarnosti, uverenja porodice i prijatelja, kao i od njihovih prethodnih ubeđenja. Na primer, mogu da veruju da drugi ljudi znaju njihove misli, da ih neko prati, da drugi kuju zavere protiv njih ili da kontrolišu njihove misli ili osećanja.

Običnim jezikom rečeno, osobama sa šizofrenijom se čini da ih je neko „prozreo“ ili „saterao u ćošak“. Ponekad su njihova rasuđivanja toliko bliska stvarnosti da im porodica ili prijatelji mogu poverovati, misleći da ih nastavnici ili kolege na poslu ne vole ili da ih zlostavljaju.

Naročito na samom početku šizofrenije, sami pacijenti i njihove porodice mogu da veruju da je uzrok tim čudnim rasuđivanjima „otrov“ ili „droga“ koju im je neko stavio u hranu ili piće. Osobe sa šizofrenijom mogu pogrešno da protumače stvarne nadražaje koji im obično izazivaju strah, na primer, mogu da čuju nečije korake umesto sata koji otkucava.

2017_tstm_K2_schizofrenia_infographics_830x580_1

Dobro je znati...

Sumanute ideje su pogrešna rasuđivanja o spoljašnjoj stvarnosti zasnovana na pogrešnim zaključcima, a koja opstaju uprkos jasnim dokazima koji ih pobijaju.  Definicija sumanutosti ne obuhvata uverenja/verovanja koja su deo naše kulturne ili religijske tradicije.

Halucinacije

Osobe sa šizofrenijom ponekad mogu da čuju glasove ljudi koji nisu prisutni. Obično ti nestvarni glasovi govore nešto loše o osobi sa šizofrenijom, naređuju joj ili zabranjuju nešto.

Pacijent se često prepušta tim glasovima, ispunjava njihove komande ili pokušava da se zaštiti od njih, na primer, pojačava muziku ili zapušava uši. Osobe sa šizofrenijom retko kada vide nešto što im nije u vidnom polju u datom trenutku (retko imaju vizuelne halucinacije).

Tokom razvoja šizofrenije, pored najčešćih zvučnih i retkih vizuelnih halucinacija, mogu se javiti i drugi tipovi halucinacija, na primer olfaktorne (čudni mirisi), gustativne (ubeđenje da je hrana drugačijeg ukusa i zbog toga odbijanje jela) ili taktilne halucinacije (osećaj da pritisak na leđima potiče od anđela smrti). „Glasovi“ ponekad podstiču pacijenta da prestane da pije lekove. Pacijent sledi naređenja i prekida uzimanje lekova bez konsultovanja sa lekarom, što može dovesti do pogoršanja stanja i potrebe za ponovnom hospitalizacijom.

„Glasovi“ ponekad podstiču pacijenta da prestane da pije lekove. Pacijent sledi naređenja i prekida uzimanje lekova bez konsultovanja sa lekarom, što može dovesti do pogoršanja stanja i potrebe za ponovnom hospitalizacijom.

Dobro je znati...

Halucinacija je opažanje predmeta koji ne postoje, već ih samo mozak stvara kao realne. Halucinacije mogu da potiču od bilo kog čula (npr. sluha, vida, mirisa, ukusa i dodira), ali su zvučne halucinacije najčešće. Obično su propraćene usklađenim sumanutostima. Ponekad glasovi naređuju pacijentu da uradi nešto čime može da naškodi sebi ili drugim osobama.

Negativni simptomi

Negativni simptomi su posledica biohemijske neravnoteže, odnosno, nedostatka aktivnosti dopamina u određenim delovima mozga. U negativne simptome spadaju otupljenje emocija, smanjenje motivacije, emotivna ravnodušnost i siromašan govor.

Zapamtite!

Termin „negativan simptom“ ne ukazuje na negativan uticaj na funkcionisanje osobe. Odnosi se na činjenicu da su to mentalni fenomeni koji su na neki način „odsutni“ iz mentalnog funkcionisanja zdravih ljudi, odnosno, da ne „postoje u umu u datom trenutku“.

Otupljenje emocija

Tokom razvoja šizofrenije, osobe mogu imati poteškoće pri doživljavanju i izražavanju osećanja ili sa neposrednim razumevanjem osećanja drugih osoba. Neke osobe sa šizofrenijom imaju problema da drugima govore o svojim iskustvima, naročito onim stvarnim, čak i ako su otvoreno emocionalno uključeni u doživljavanje bolesti. Ako se takvi simptomi pojačavaju, osoba se može povući u sebe i postati izolovana od drugih ljudi.

Smanjenje motivacije za aktivnosti ili smanjena životna energija (nedostatak volje)

Osobe sa simptomima šizofrenije često imaju poteškoća da započnu ili dovrše određene aktivnosti. U ekstremnim i retkim slučajevima, mogu da imaju problema pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je oblačenje, umivanje ili priprema hrane. Smanjenje motivacije otežava proces lečenja, jer pacijent ne uviđa da su mu potrebni lekovi i prestaje da ih uzima, zbog čega može biti potrebna hospitalizacija.

Emocionalna ravnodušnost

Osobe sa šizofrenijom mogu da izgube interesovanje za aktivnosti koje su im nekada izazivale prijatnost. Takođe, mogu da se osećaju bezvredno ili nepotrebno. Takva osećanja mogu da prouzrokuju suicidalne misli ili čak i pokušaje samoubistva.

Siromašan govor

Kod nekih osoba, šizofrenija uzrokuje izbegavanje govora, smanjuje se broj spontanih rečenica, one postaju kratke, veoma konkretne i gube opisnu dimenziju. 

Afektivni simptomi

Osobe sa šizofrenijom doživljavaju različite poremećaje raspoloženja, naročito na početku bolesti, a to su najčešće periodi depresije. Simptomi depresije se ne razlikuju u velikoj meri od simptoma depresije kod drugih mentalnih poremećaja, tako da su pacijenti neraspoloženi, stalno umorni, imaju nisko samopouzdanje, smatraju sebe inferiornim u odnosu na druge ili čak pokušavaju da izvrše samoubistvo.

Kognitivni simptomi (kognitivni deficiti)

Mnoge osobe sa šizofrenijom imaju probleme sa kognicijom. Kognitivni poremećaji se ispoljavaju kao problemi sa koncentracijom i pamćenjem, tj. poremećaji pažnje, usporeno razmišljanje, pamćenje, poremećaji socijalne percepcije i anozognozija (nedostatak svesti o bolesti i poricanje bolesti).

Uzroci kognitivnih poremećaja su složeni. U početnoj fazi, simptomi su posledica biohemijske neravnoteže u mozgu, ali u kasnijim i uznapredovalim fazama, naročito kod osoba koje su pretrpele veći broj psihotičnih epizoda, kognitivni deficiti takođe mogu da se jave kao posledica progresivnog oštećenja nervnih ćelija (neurona).

To ne znači da se smanjuje koeficijent inteligencije ili da su nastale promene toliko uznapredovale da onemogućavaju nastavak obrazovanja. U najčešće kognitivne poremećaje spadaju poremećaji koncentracije, pamćenja i radnog pamćenja.

Poremećaji koncentracije

Osobe sa ovim poremećajem ne mogu da se usredsrede na jednu pojavu i umesto toga, provode sate nad jednom stranicom knjige. Poremećena koncentracija otežava sticanje novih znanja i učenje, i može biti uzrok lošeg uspeha u školi.

Pacijenti sa problemima pri koncentraciji imaju problem da objasne svoje simptome lekaru, a i da razumeju ono što im lekar govori. Ti pacijenti možda neće razumeti ili zapamtiti kako da uzimaju lekove, a možda neće ni zapamtiti šta da urade sa receptom kada napuste lekarsku ordinaciju. Uzimanje pogrešnih lekova ili prekid terapije lekovima može da dovede do pogoršanja bolesti i potrebe za hospitalizacijom.

Poremećaji pamćenja

Takve osobe gube stvari, zaboravljaju nedavno isplanirane obaveze, ne mogu da se sete reči koje se često koriste (na primer, jedan od metoda za testiranje ove funkcije je test verbalne fluentnosti). Pacijent koji zaboravlja na uzimanje lekova je naročito izložen riziku od recidiva psihoze. Već nakon 10 dana neuzimanja lekova, rizik od hospitalizacije se udvostručuje.

Poremećaji radnog pamćenja

Poremećaji radnog pamćenja su naročito karakteristični za šizofreniju. Radno pamćenje je neophodno za planiranje i obavljanje čak i onih najjednostavnijih dnevnih aktivnosti. Takve osobe imaju teškoće pri rešavanju zadataka koji zahtevaju planiranje, predviđanje ili primenu praktičnih znanja.

U zavisnosti od intenziteta poremećaja, pacijent može imati probleme sa složenim zadacima, što posledično može da oteža postizanje poslovnih ciljeva. U slučaju ozbiljnog poremećaja radnog pamćenja, pacijent može da ima poteškoće sa organizacijom svakodnevnih aktivnosti, plaćanjem računa, organizacijom dnevnog rasporeda. U ekstremnim slučajevima, čak i svakodnevne rutine mogu da budu otežane, što može dovesti do zanemarivanja higijene i neuhranjenosti.

Teški poremećaji radnog pamćenja i izvršnih funkcija onemogućavaju pacijentu da nezavisno kontroliše terapijski proces. Pacijenti sa takvim problemima imaju teškoće sa pridržavanjem preporuka lekara, ne mogu da planiraju uzimanje lekova i brzo prestaju da ih uzimaju, naročito kada se lek uzima više puta dnevno. U takvim situacijama, podrška negovatelja i pojednostavljenje terapijskog režima postaju neophodni, na primer, tako što se dnevno doziranje lekova zamenjuje lekovima sa dugotrajnim delovanjem koji se daju kao injekcija sa produženim oslobađanjem jednom ili dvaput mesečno, ili na 3 meseca.

Simptomi mentalne neorganizovanosti

Najčešći simptomi mentalne neorganizovanosti obuhvataju poremećaje mišljenja i neorganizovano ponašanje.

Poremećaji mišljenja

Osobe sa simptomima šizofrenije mogu da imaju poteškoće pri jasnom razmišljanju, razumevanju onoga što im drugi saopštavaju ili njihove tvrdnje mogu da budu teško razumljive za druge. To može periodično usporiti učenje ili sposobnosti rešavanja problema.

Neorganizovano ponašanje

Tokom razvoja šizofrenije, osobe mogu da pokažu neobična ponašanja, na primer, bizarne gestove, uznemirenost ili usporenost pokreta (bradikineziju).

Prikaži više