Kako razgovarati sa osobom obolelom od šizofrenije?

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Mnogi ljudi kojima je dijagnostikovana šizofrenija imaju problema sa koncentracijom i razumevanjem veoma složenih rečenica.

Ovo nije povezano sa opštim nivoom inteligencije, već sa određenim poteškoćama u usvajanju informacija. Kako onda razgovarati? Koristite jednostavne i nedvosmislene rečenice. Tako ćete omogućiti osobama koje boluju od šizofrenije da tačno shvate ono što govorite i šta tražite od njih. Šta treba izbegavati? Izbegavajte rečenice u kojima, pored osnovne teme, želite da kažete još mnogo drugih stvari. Ako je rečenica veoma složena i sadrži razne teme, bolesnik može da se zbuni u pogledu njenog stvarnog značenja. Treba da razgovarate kao sa odraslim osobama, ali što je jednostavnije i jasnije moguće.

Zapamtite!

Svrha svakog razgovora je razumevanje.

Razgovor služi za prenošenje informacija.

Razgovor služi da se izgradi osećaj prisnosti i razumevanja.

CEE_SCHIZO_support_01_B
Stock photo. Posed by model.

Najčešći problem u komunikaciji

Glavni problem u razgovoru sa drugom osobom, naročito sa osobom koja boluje od šizofrenije, može biti neefikasan način razgovora, što otežava ili onemogućava razumevanje razgovora od strane bolesnika. Najčešće poteškoće u razgovoru uključuju:

  • neodržavanje teme razgovora – brzo menjanje teme nekoliko puta tokom istog razgovora (razgovor o više tema u isto vreme);
  • upotreba pogrešnih reči – upotreba reči u značenju koje znamo samo mi ili reči koje nisu poznate članu porodice;
  • pričanje na složen način, što otežava razumevanje govora;
  • preveliko odugovlačenje tokom govora, predugačke rečenice, zbog čega se gubi opšti smisao;
  • isprekidane rečenice, u delovima (umesto celih, završenih rečenica od početka do kraja, ponavljaju se iste reči ili delovi rečenica);
  • izražavanje dva suprotna mišljenja u jednoj rečenici;
  • izražavanje veoma uopštenih mišljenja, koja nisu potpuno u vezi sa temom oko koje se vodi razgovor, već prilično uopštenih, naučnih, filozofskih gledišta koja nisu u vezi sa neposrednom temom razgovora;
  • prebrzo izražavanje mišljenja, pre nego što sagovornik shvati dati problem ili događaj;
  • pričanje o nečemu uprkos nedostatku sigurnosti o tome šta je sagovornik video ili čuo u vezi s tim.

Zapamtite!

Razmislite, pogledajte, zapitajte se da li bilo koja od gore opisanih poteškoća može da se odnosi na Vas. Ako može, to znači da možete da poboljšate način na koji komunicirate sa članom porodice koji se leči i sa drugim ljudima u Vašem okruženju.

Dobro je znati...

Svakoj osobi koja se leči je važno da je neko razume.

Pokušajte prvo da shvatite šta sagovornik kaže, pa tek onda počnite da pričate.

Problem Ispravna poruka Pogrešna poruka
poricanja i kontradiktorne rečenice

„Voleo bih da počistiš sobu“
„Voleo bih da se nađeš sa prijateljima“
„Treba da uzmeš lekove“

„Pospremi sobu ili nemoj, neka bude kakva jeste“
„Trebalo bi da se vidiš sa prijateljima, ali nisi sposoban da se vidiš sa njima, nemoj da se viđaš sa prijateljima“
„Treba da uzmeš lekove ili bolje, nemoj da ih uzimaš, tako da uzmi lekove, ali nemoj, ne uzimaj ih“
podeljene rečenice, iseckane rečenice „Voleo bih da počistiš sobu“
„Voleo bih da se nađeš sa prijateljima“
„Treba da uzmeš lekove
„Tvoja soba … tako prljava, u svoju sobu… čišćenje“
„Treba se viđati s ljudima… Ti bi trebalo… čoveku su potrebni kontakti… sa ljudima su kontakti potrebni“
„Redovno uzimanje je pod obavezno … pa, lekovi… uzmi lekove… progutaj“
rečenice koje nisu jasne u kontekstu razgovora „Voleo bih da počistiš sobu“
„Voleo bih da se vidiš sa prijateljima“
„Trebalo bi da uzmeš lekove“
„Soba ti je neuredna, kasnije ćemo gledati film“
„ Zvali su te prijatelji, jesi li popio lek?“
„Videla sam tablete na stolu, jesi li večerao, opet previše jedeš“
nejasne rečenice u pogledu upotrebljenih reči „Voleo bih da počistiš sobu“
„Voleo bih da se vidiš sa prijateljima“
„Trebalo bi da uzmeš lekove“
„Voleo bih da izvršiš čišćenje svoje sobe“
„Razmotri identifikovanje prijatelja“
„Primeni medicinska sredstva“
rečenice koje nisu u vezi sa temom Lečena osoba kaže: „Pospremio sam sobu“
Bliski rođak odgovara: „Drago mi je da si to uradio“
Lečena osoba kaže: „Video sam se sa prijateljima“
Bliski rođak pita: „Da li ti je prijalo?“ 
Lečena osoba kaže: „Već sam uzeo lekove“
Bliska osoba odgovara: „Dobro je, setio si se da to uradiš“
Lečena osoba kaže: „Pospremio sam sobu“
Bliski rođak odgovara: „Hajde da razgovaramo o tvom domaćem zadatku“
Lečena osoba kaže: „Video sam se sa prijateljima“
Bliska osoba odgovara: „Doneo sam cveće iz bašte“
Lečena osoba kaže: „Već sam uzeo lekove“
Bliska osoba odgovara: „Prikazuje se emisija o životinjama na televiziji“

Argumenti zašto način komunikacije koji je predstavljen sa desne strane nije efikasan:

  • zato što sagovornik ne može da shvati šta želite da mu kažete, a ako osoba ne razume, ona ne zna šta je rečeno, kako da odreaguje, šta da radi, a šta da ne radi,
  • zato što je uzajamno razumevanje značajno za emotivnu povezanost – ako se dve osobe ne razumeju međusobno, to može negativno da utiče na njihov odnos.

Pravila efikasnog razgovora sa osobom koja se leči od šizofrenije

Pravila napisana ispod ne određuju šta treba reći, tako da nisu primenjiva na sadržaj razgovora. Njihov fokus je na tome kako reći, tako da se bave načinom komunikacije. Ona ukazuju na to kako da govorite da Vas shvate, naročito osobe kojima je dijagnostikovana šizofrenija, da biste ostvarili komunikaciju sa njima. Pravila imaju opšti karakter, jer se odnose na način razgovora sa svim ljudima sa kojima se susrećemo i važe u svim situacijama.

Pravila za DA Pravila za NE
Koristite jednostavne, razumljive rečenice. Ne koristite zbunjujuće, veoma složene rečenice čije je značenje teško razumeti.
Odredite temu razgovora i pokušajte da je se držite. Ne menjajte temu razgovora haotično.
Pokušajte da izražavate jednu misao u jednoj rečenici, ono što želite da kažete u tom trenutku. Ne govorite na takav način da jedna rečenica bude u suprotnosti sa onom koju ste izrekli pre nje.
Pokušajte da Vaše rečenice budu što je moguće doslednije. Ako možete, ne koristite previše pauza, digresija, dodatnih reči ili misli koje nisu u vezi sa temom razgovora.
Izrazite ono što želite na što kraći način. Rečenica ne treba da bude predugačka. Ako je rečenica predugačka, slušalac će zapamtiti samo prvih nekoliko reči.
Pokušajte da prvo sakupite informacije, saslušajte, posmatrajte, pa potom pričajte. Ne izvodite prebrze zaključke i nemojte uopštavati.
Poslušajte šta član porodice želi da kaže. Ne govorite sve što Vam padne na pamet, bez uzimanja u obzir ono što Vaš sagovornik govori.

Zapamtite!

Razmislite, pogledajte, zapitajte se da li bilo koja od gore opisanih poteškoća može da se odnosi na Vas. Ako može, to znači da možete da poboljšate način na koji komunicirate sa članom porodice koji se leči i sa drugim ljudima u Vašem okruženju.

Prikaži više