Komunikacija prilagođena mogućnostima pacijenta

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Da bi nas razumeli, nije važno samo šta govorimo već i kako govorimo. Komunikacija sa osobom koja boluje od šizofrenije može biti otežana poremećenim kognitivnim funkcijama (neurokognitivni poremećaji).

CEE_SCHIZO_support_01_C

To je bitna karakteristika, koja pokazuje koliko su osobe kojima je dijagnostikovana šizofrenija funkcionalne i lečene i uključuje sledeće parametre:

  • radno pamćenje
  • pažnja
  • obazrivost
  • verbalno učenje i pamćenje
  • vizuelno učenje i pamćenje
  • razumevanje i rešavanje problema
  • brzina obrade informacija
  • društvena kognicija

Ovi nedostaci, barem u slučaju većine osoba, veoma su ozbiljni, što je pokazano rezultatima istraživanja, u kojima su posmatrane smetnje na nivoima 2–3 standardna odstupanja ispod proseka. Između ostalog, poteškoće mogu da nastanu prilikom nastavka razgovora ili kod pridržavanja preporuka u vezi sa lečenjem ili poslom, kada jednostavne aktivnosti kao čitanje knjige ili gledanje televizije zahtevaju mnogo truda ili su jednostavno neizvodljive.

Stoga, pri komunikaciji rodbine sa bolesnikom treba uzeti u obzir postojanje napred iznetih ograničenja. Komunikacija zasnovana na jasnom, kratkom i nedvosmislenom prenosu informacija, može značajno da unapredi međusobnu komunikaciju između bolesnika i njegove rodbine.

Informacija da izrazi koji su predugi, složeni, višeznačni i dvosmisleni neće biti efikasni da se prenese bilo kakva poruka osobi kojoj je dijagnostikovana šizofrenija, može biti važan element psihoedukacije, poboljšavajući komunikaciju u porodici i, samim tim, uzajamno razumevanje i odnose. Takođe može pomoći u adekvatnom shvatanju poteškoća na koje bolesnici nailaze tokom razgovora, društvenih kontakata ili u pokušajima mentalne aktivnosti.

Uloga stresa i predvidljivost ponašanja

Zapamtite!

Mnoge osobe sa šizofrenijom pokazuju smanjenu otpornost na stres. Manje važni događaji, stres blagog ili umerenog intenziteta kod ovih pacijenata izaziva neproporcionalno jaku ili dugu emotivnu reakciju.

Dobro je imati u vidu ovu hipersenzitivnost kada ste u kontaktu sa osobom koja boluje od šizofrenije. Takva osoba često tumači reči i ponašanje previše intenzivno, što morate da uzmete u obzir. Kada se bavite osobom obolelom od šizofrenije, često je važno da održavate određenu predvidljivost ponašanja, dnevnog ritma i aktivnosti.

Ne radi se o pravljenju strogog plana šta raditi i kako raditi svakog dana na identičan način. Međutim, važno je osigurati predvidljivost i sposobnost pacijenta da shvati šta se dešava. Ovo umanjuje ozbiljnost stresa i omogućava pacijentu da ostane smiren.

Šta treba izbegavati u razgovoru sa osobom koja boluje od šizofrenije?

Pre svega, dobro je izbegavati ispoljavanje veoma snažnih, negativnih emocija poput razdražljivosti, nezadovoljstva, besa i nedvosmisleno negativnih procena bolesnika. Kao što je pomenuto gore, osobe sa šizofrenijom često pokazuju smanjenu sposobnost da se izbore sa stresnim situacijama. Ako se često suočavaju sa veoma snažnim emocijama besa i nezadovoljstva, oni to vrlo emotivno proživljavaju.

Mogu postati povučeni ili to može doprineti njihovoj nervozi, anksioznosti ili problemima sa spavanjem. Ponekad ponašanje bolesnog člana porodice izaziva bes i nezadovoljstvo. Svako ima prava da se uznemiri. Međutim, važno je kako se izražava ova nervoza. Osećanja treba izraziti razumno uz svest o posledicama.

Zapamtite!

Reagovanje članova porodice na bolesnika iznenadnim, energičnim, nasilnim ispadima razdražljivosti i besa obično ne vodi ničemu dobrom. Reči izgovorene u besu retko donose nešto dobro, a često uništavaju i dugo se pamte.

Ako se pojave negativna osećanja prema bolesniku, dobro je znati sledeće:

  • kako da izrazite osećanja, ali tako da ne povredite bolesnika rečima i osećanjima,
  • kako da kažemo ono što mislimo bez povređivanja osećanja bolesnika,
  • koje ciljeve želimo da postignemo razgovorom, na primer, da podstaknemo bolesnika da obavi svoje dužnosti, ali bez optužbi poput: „ti si beznadežan slučaj“ i „nikad ništa ne uradiš kako treba“.

Zapamtite!

Uopšteno govoreći, NIJE dobro reagovati iznenadnom svađom i naglim izlivima osećanja. Bolje je da razmislite i shvatite šta želite da kažete, kako želite to da kažete, koje reči bi trebalo da upotrebite i šta želite da postignete razgovorom.

Prikaži više