Reakcije članova porodice na psihozu

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Ne postoje uobičajene porodične reakcije na bolest člana porodice, koji je najčešće dete, ali su transkulturalne studije utvrdile spektar takvih reakcija, bez obzira na to da li je u pitanju prva pojava bolesti ili njen hronični tok.

Prvoj psihozi obično prethodi neki prodromalni period, tj. period kada rani znaci bolesti postaju vidljivi. Nažalost, prilično je teško povezati prve prodrome sa bolešću i njihova analiza je lakša kada se psihoza u potpunosti razvije. Prodromalni simptomi mogu biti:

  • značajna društvena izolacija ili potpuno povlačenje (dolazi do „povlačenja u sebe“, slabljenja kontakta sa okruženjem, poteškoća sa započinjanjem prijateljskog razgovora – brojni tinejdžeri ispoljavaju ovakve simptome; ove osobine su duboko integrisane u prirodni razvoj čoveka, tako da uočavanje simptoma bolesti nije jednostavno)
  • neobična ubeđenja ili magijsko razmišljanje
  • očigledno čudno ponašanje
  • očigledno zapostavljanje lične higijene
  • digresije, prazne priče, osiromašenje govora u smislu sadržaja i učestalosti upotrebe (ponekad dolazi do prekida toka misli, što celu rečenicu čini nerazumljivom)
  • poremećen emocionalni život (može se steći utisak da je obolela osoba postala ravnodušna prema okruženju ili da su njene emocije postale neodgovarajuće u datim situacijama – veselost u situacijama koje bude tugu u ostalima, ponekad i raspoloženje ispunjeno vulgarnim čudnim šalama; gubitak mogućnosti da se doživi zadovoljstvo može takođe da bude uzrok svađa u porodici)
  • gubitak inicijative, interesovanja ili energije – apatija, koja postaje izvor sukoba u porodici ako se shvati kao lenjost
  • pogoršano funkcionisanje u raznim društvenim ulogama, problemi sa učenjem
  • neobična perceptivna iskustva
CEE_SCHIZO_support_01_J
Stock photo. Posed by model.

Dešava se da se prodromalno stanje održava prilično dugo i pacijent se sve više izoluje od okruženja. U drugim slučajevima, simptomi psihoze se brzo ispoljavaju i dolazi do psihotičnog ispada, što se u većini slučajeva završava hospitalizacijom pacijenta.

Porodica reaguje na takve simptome na različite načine. Transkulturalne studije uočavaju spektar ovih reakcija, pominjući, pre svega, život u nesigurnosti i nerazumevanju, posvećenost (majke), osećaj gubitka, sve slabije korišćenje slobodnog vremena, osećaj diskriminacije, odvajanja od društva, prepoznavanje psihijatra kao izvora stigmatizacije, lošije funkcionisanje braka roditelja bolesnog deteta, pojačana anksioznost i depresije kod majke.

Dobro je znati...

Osećaj stida prouzrokovan dijagnozom šizofrenije je isto toliko čest koliko i nerazuman. To je verovatno posledica smeštanja psihijatrijskih bolesnika u ustanove i izolacija hroničnih bolesnika. Još pre 100 godina, većina pacijenata je bila trajno hospitalizovana.

Čak i danas, mnogi pacijenti se suočavaju sa društvenom stigmom, pa je ljude stid ili strah da kažu da su njihov sin ili ćerka oboleli od šizofrenije. Članovi porodica pacijenata svesni su da treba mnogo vremena da prođe do remisije, ali ponose se svakom malom pobedom nad bolešću.

Tabela ispod pokazuje najčešće reakcije rodbine pacijenta na šizofreniju tokom prve epizode psihoze, u poređenju sa stvarnom slikom bolesti.

Reakcija Tipična fraza Kakva je stvarna situacija?
tuga, strepnja „Osećamo se kao da smo izgubili svoje dete“
„Plašimo se da ćemo ga/nju izgubiti ili povrediti“
Prva epizoda psihoze svakako nije „emocionalna smrt“, bolesni sin ili ćerka će biti ista osoba, koju su voleli, a i dalje je vole roditelji, braća i sestre i partner. Isto tako, prva epizoda psihoze nije uvek simptom šizofrenije. Može biti i afektivni poremećaj ili poremećaj sličan šizofreniji ili mentalni poremećaj prouzrokovan telesnim oboljenjem ili psihoaktivnim supstancama. Ako se primeni efikasna terapija, to može biti jedina psihotična epizoda u životu te osobe.
Strah „Da li smo bezbedni sa njim/njom pod istim krovom?“ Osobe sa psihozom su mnogo manje agresivne nego normalne, zdrave osobe. Istovremeno, u situaciji „duple dijagnoze“, tj. šizofrenije i upotrebe psihoaktivnih supstanci (najčešće alkohola), rizik od agresivnog ponašanja kod pacijenata se povećava.
stid, krivica, optuživanje sebe „Jesmo li mi krivi za to?“
„Šta će ljudi misliti o nama?“
„Da si bila bolja majka...“
Osećaj krivice je tipična reakcija roditelja na početak psihoze kod njihove dece, naročito u odnosu majke i sina. Treba jasno navesti da psihoza nije nikakva kazna ni za kakvu krivicu, niti je ikakav dokaz grešaka u vaspitanju.
osećaj izolacije „Niko ne može da razume“ Što se više nauči o uzrocima psihoze, njenom toku i mogućnostima njenog lečenja, naročito kada se znanje i emocije razmenjuju među članovima pogođenih porodica, manji je osećaj izolacije.
ogorčenost, poricanje bolesti, poricanje ozbiljnosti bolesti „Zašto bi se to nama dogodilo?“
„To se ne može desiti u našoj porodici“
„To je samo epizoda koja će proći bez traga.“
Svaka stota osoba boluje od šizofrenije i ovaj stepen obolevanja se održao, stoga je slučaj šizofrenije u skladu sa stalnim trendom učestalosti a ne zloslutna igra sudbine.
ambivalentnost „Toliko smo ga/je voleli, a sada je tako okrutan/a, da želimo da ode“ Problem otkrivenih osećanja, koji se pokazuje kroz preteranu kritičnost, neprijateljstvo prema bolesnicima i prekomerno emocionalno uključivanje.
depresija „Više ne možemo da govorimo a da se ne rasplačemo“ Depresivna reakcija je u takvoj situaciji sasvim razumljiva, ali će njen nastavak samo pogoršati sposobnost da se pomogne i ostane uz bolesnika.
ljutnja „Svesni smo da njegovoj/njenoj braći i sestrama treba pomoć, a sve vreme posvećujemo njemu/njoj“ Uključenost u lečenje braće i sestara je teška zbog straha roditelja, kao i straha samih braće i sestara, od rizika da ostali članovi porodice obole od šizofrenije. Treba, međutim, zapamtiti da pomoć od strane brata ili sestre, pružena tokom prve epizode psihoze, može biti jedina šansa za pomoć od strane vršnjaka.
nemogućnost prestanka razmišljanja o toj temi „Za nas ne postoji važniji problem od njegovr/njene bolesti, i uvek će tako biti Tokom prve psihotične epizode, kao i tokom epizoda pogoršanja, pitanje bolesti će biti glavno u porodici, ali možda će postepeno biti zamenjeno pitanjima lečenja, oporavka i sprečavanja recidiva bolesti.
Prikaži više