Promenio sam sve

Podeli putem e-pošte
Preuzmi
Štampaj

Aprila 2005. godine, dijagnostikovan mi je multipli mijelom – rak koji formiraju maligne plazma ćelije u koštanoj srži. Prihvatio sam bolest s tugom, ali pomirljivo.

Odmah sam se preokupirao muzikom i velikim brojem knjiga u kojima sam počeo da tražim pomoć. Radikalno sam promenio svoju ishranu. Počeo sam da se hranim u skladu sa principima makrobiotike koja se zasniva na žitaricama i barenom povrću. Retko sam jeo meso, mlečne proizvode, masti i rafinisani šećer. Izgubio sam 12 kg i potpuno promenio svoj izgled, što mi je pomoglo psihički. Ova fizička promena je ubrzo postala praćena psihološkom promenom. Molitve, meditacije, neprospavane noći, proplakane noći, razgovori sa Bogom i mojom pokojnom majkom, doneli su mi svakodnevna rešenja i otvorili su mi alternativne poglede. Bacio sam dosta starih stvari i garderobe koja je prethodno bila svuda po stanu.

Konačno, otkrio sam svoje korene u mestu rođenja moje majke, u Turjaku (Slovenija). To je, što bi za mnoge ljude bila poteškoća, za mene postao blagoslov i, Bogu hvala, promenilo je moj život nabolje. Moja porodica, prijatelji i kolege pružali su mi dosta podrške. Na jesen 2005. godine, nastavio sam sa lečenjem hemioterapijom u Univerzitetskoj bolnici u Martinu gde su odlični lekari brinuli o meni. Nakon svakog tretmana u bolnici, mogao sam da se vratim na posao. Oktobra 2005. godine, u predivno „miholjsko leto”, oženio se moj sin Mihal. Možda kao rezultat sveukupne fizičke i emocionalne iscrpljenosti, osećao sam se loše i dobio sam bolan herpes zoster, praćen ozbiljnom upalom pluća zbog koje sam završio u bolnici.

Februara 2006. godine, podvrgao sam se autolognoj transplataciji koštane srži koja se pokazala kao uspešna. Nakon dvonedeljnog boravka u bolnici i oporavka kod kuće u toku naredne nedelje, ponovo sam mogao da se vratim na posao i da u potpunosti učestvujem u školskom životu. Iskreno mogu da kažem da je ta transplatacija koštane srži emocionalno i fizički najteža stvar sa kojom sam morao da se suočim u životu. Nije bilo lako pomiriti se sa tim iskustvom i sećanjima koja su se vraćala, i kao rezultat toga, lečio sam se od depresije kod psihoterapeuta. Pored toga, imao sam i problema nakon vađenja zuba jer desni nisu mogle da zarastu pravilno, zajedno sa problemima sa nesanicom, to je bio prilično izazovan period.

Aprila 2006. godine, bio sam oduševljen što sam od slovačkog ministra obrazovanja dobio nagradu zbog visokih rezultata mojih učenika. A što se tiče moj ishrane, prestao sam sa makrobiotičkom ishranom, zbog čega sam zažalio jer se moja telesna težina povećala! Trenutno ne koristim nikakve dodatke ishrani ali pijem kvalitetno crveno vino svakog dana – i jedem kiseli kupus. Uprkos tome što sam registrovan kao invalid, još uvek radim i nedavno sam završio kurs za kompjutere i osećam da uz podršku svoje porodice mirno mogu da živim još dugo sa multiplim mijelomom. Želim da se zahvalim svima vama.

PHSER/HEM/0518/002